U prethodnom postu, raspravljao sam o neuroplasticitetu kao centralnom procesu u mozgu na koji sam fokusiran.
Kada su tikovi u pitanju, glavna struktura u mozgu gde se neuroplasticitet odigrava je deo mozga koji se zove striatum – skraćeno od corpus striatum (ili prugasto telo na latinskom).
Svako od nas ih ima po dva, po jedan skriven duboko u svakoj hemisferi mozga.
Praktično rečeno, striatum je ključan u donošenju odluke da li ćemo da pritisnemo „gas“ ili „kočnicu“ kada su u pitanju pokreti, posebno oni na koje smo navikli.
Ako je ta ravnoteža između započinjanja („gas“) i suzbijanja pokreta („kočnica“) poremećena, telo može da izvodi pokrete koji inače ne bismo želeli da se dogode – jedan od takvih neželjenih pokreta su tikovi.
Ono što je važno je da strijatum može da se nauči da tu ravnotežu ponovo uspostavi – to je nešto u čemu mogu da pomognem metodom koju koristim.
