O Metodu
Edukativni metod koji koristim zasniva se na vežbama koje dete svakodnevno izvodi u bezbednosti i udobnosti sopstvenog doma, uz podršku staratelja.
Za izvođenje vežbi nije potrebna nikakva posebna oprema.
Jedinstveni nefarmakološki pristup
Kako se izvodi metoda?
01. Svakodnevno ponavljanje
Sesije sa mnom se održavaju nekoliko puta nedeljno, a koriste se za uvođenje novih vežbi, poboljšanje rada i praćenje napretka. Van sesija, dete svakodnevno ponavlja zadate tehnike, tako da one postaju rutina. Dobro savladane početne vežbe služe kao osnova za složenije tehnike koje slede. Svaka vežba se ponavlja određeni broj puta, što se takođe može postepeno povećavati.
Tokom sesije uvek je prisutan roditelj/staratelj koji prati rad svog deteta, pružajući detetu ljubav i podršku!
02. Roditeljska podrška
Posvećeni roditelji su glavni saveznici deteta. Tokom sesija, imam za cilj da prenesem znanje roditeljima/starateljima, omogućavajući im da vode svoje dete kroz svakodnevne vežbe. Roditelji i ja radimo zajedno na stvaranju prijatne i prijemčive atmosfere za dete.
03. Jednostavan početak i individualni radni tempo
Kao i sa učenjem drugih veština (sport, sviranje instrumenta), počinjemo sa jednostavnim aktivnostima. Postepeno će se povećavati složenost vežbi i broj ponavljanja. Tempo prilgođavam svakom detetu ponaosob, na osnovu njegovog napretka, potreba i sposobnosti.
04. Pohvala i podrška
Metod koji koristim se u potpunosti zasniva na adekvatnoj podršci i usmeravanju. To znači da dete dobija pohvale za uspešan rad i ako vežba nije u potpunosti izvedena.
Cilj je motivisati dete da unapredi tehniku izvođenja tokom budućih sesija.
Upornost i motivacija su neophodni!
Osnove metoda
Tikovi se svrstavaju u poremećaje kretanja
Sve što radimo je neka vrsta kretanja. Tačnije, to je kontrakcija mišića ili grupe mišića. Ovo uključuje složene aktivnosti, kao što je govor (sinhronizovano delovanje velikog broja mišića usta, jezika, grkljana, itd.), disanje, ili čak „samo“ gledanje u nešto (što zahteva koordinisanu akciju mišića koji pokreću oči).
Dok su mnogi naši pokreti svesni i željeni, za neke ljude određeni, često složeni pokreti nisu.
Tikovi, koji su iznenadni, brzi, ponavljani, neritmični pokreti, mogu se manifestovati na različite načine, od treptanja, preko složenih radnji, do ponavljanja tuđih reči.
Učenje novih pokreta zahteva veliki broj ponavljanja. Sticanje veština ili uvežbavanje niza pokreta koji se izvode brzo i određenim redosledom (sviranje instrumenta, sportska agilnost) je proces koji smo svi iskusili. U početku su pokreti nespretni i zahtevaju našu punu pažnju. Nakon velikog broja ponavljanja, pokreti postaju glatki i izvode se bez razmišljanja.
Svi pokreti su regulisani nervnim ćelijama. Smatra se da se učenje novih pokreta postiže promenom načina na koji su grupe nervnih ćelija povezane u različitim delovima mozga, od kojih je jedan od posebnog značaja kada su tikovi u pitanju – on se zove strijatum ili “prugasto telo” u prevodu sa latinskog (pogledajte moje postove na blogu o njegovoj funkciji!)
Taj isti deo mozga je takođe ključan u odlučivanju da li će doći do pokreta ili ne. Ovde možemo da koristimo analogiju gasa i kočnice da bismo razumeli kako se pokret obavlja. Pokret će se desiti ako strijatum „pritisne gas“ i/ili „otpusti kočnicu“ na nervnim impulsima koji prolaze kroz njega na putu do drugih delova mozga.
Metod koji koristim pomaže da se preusmere postojeće veze između nervnih ćelija i zamene se zdravim, čime se poboljšava kontrola mišića i pokreta. Jedno tumačenje tikova je da su oni neželjeni, ali ipak voljno kontrolisani tip pokreta koji je uspeo da probije filter strijatuma (previše „gasa“ ili premalo „kočnice“), i da se ponavljanjem ponaša kao uvežbana radnja koja se odigrava bez razmišljanja – u suštini, loša navika.
Učenjem i velikim brojem ponavljanja tehnika određenim redosledom, one mogu da preusmere postojeće veze u mozgu uključene u kontrolu aktivnosti kako velikih mišićnih grupa, tako i onih uključenih u fine i precizne pokrete. Da bi se ovo postiglo, neophodno je uvežbavanje održavanja pažnje i koncentracije kako pri svesnoj kontrakciji, tako i pri svesnom postepenom opuštanju.
Ovo služi za nivelisanje odnosa aktivnosti onih sistema za podsticanje (“gas”) i suzbijanje (“kočnica”) pokreta koji su uključeni u nastanak tikova.